На левој обали Јужне Мораве налази се Мрамор, једно од насеља Градске општине Палилула и око 9,5 километара удаљено од центра Ниша.
Занимљива прошлост старог, средњовековног села и бројне легенде о Мрамору чине га интересантним и за локалне заљубљенике истраживаче свога завичаја, за научнике из различитих области и за случајне пролазнике који туда прођу.
Почев од самог имена: мрамор (< lat. marmor > kamen, stena; gr. marmaros; tur. mermer) које повезује Мрамор крај Мораве са познатим месташцима на обали Егејског мора: Мармарисом у Турској и Неос Мармарасом у Грчкој.
И данас се могу видети стене које вире из реке и по којима је ово насеље, највероватније, добило име.
Бројне легенде круже о овом крају, о закопаном дарданском благу, о златним кочијама које потресају Мраморско брдо, а истина је да су клизшта и померања тла особени знак овог места.
Мрамор је познат по сточној пијаци, фудбалском клубу и као омиљено место страствених риболоваца.
Однедавно Мрамор се може похвалити прелепом школом која ради као издвојено одељење Основне школе “Десанка Максимовић” у Чокоту, а постоји још од 1932. године као четвороразредна. Потпуно реновирана школска зграда (површине 392м2) у пространом, ограђеном дворишту (3350м2) сада краси улаз у ово насеље и постаје његов препознатљив знак.
Првог септембра школске 2016/2017. почела је предметна настава те ученици из Мрамора, Мраморског Потока, Лалинских Појата, Крушца, Сечанице не морају више да путују до школе у Насељу “9. мај”,као што је то било раније.
Тренутно имамо 51 ученика, 30 у нижим разредима и 21 у петом разреду. Одељења су комбинована у нижим разредима, а воде их две дивне учитељице: Слађана Панић и Милица Тодоровић, такође, постоји и предшколска група од 5 малишана о којима се брине васпитачица Maрија Ранђеловић. Ту су и тета Мира и тета Маја да огласе школско звоно, да све буде беспрекорно чисто и ужине свима подељене. Донедавно у школи је радила Љиљана Тасев, “учитељица седморице дечака” који су сада пети разред, а она је добила прваке у школи у Насељу “Девети мај”. Ипак, њен дугогодишњи рад у Мрамору и генерације које је подучавала завређују да је поменемо као део колектива ове школе.
Прво одељење старијих разреда ове школе је 53, има 16 дечака и 5 девојчица. Они су, иначе, и прво стрешинство њиховој разредној, наставници српског језика, Александри Димитријевић што пред све њих заједно ставља велику одговорност, али и нескривено задовољство и част. Сваки почетак је тежак, али је значајан и леп. Искрено, очекују све најбоље, и ученици и наставници.
Ружичаста осмогодишња школа у Мрамору за сада је најлепши, најновији и најмодернији огранак матичне школе “Десанка Максимовић” у Чокоту и са радошћу чека своје нове ђаке, јер:
Школа није зграда што ко стражар мирно стоји,
школу чине жеље које младост кроји,
жеље тајне што се слатко крију
и идеје разне што ко киша лију.
Школа није гонич који ђаке гони,
школа је радост кад звонце зазвони,
и одмор велики и одмор мали,
понекад и осмех некој ђачкој шали.
Школа је друг из дрвене клупе,
све успомене лепе кад се једном скупе,
некад је и пуно рада,
али сигурно није зграда!
[Best_Wordpress_Gallery id=“64″ gal_title=“Мрамор-2″]